Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Радно време: од 10:00 до 18:00, четвртком од 10:00 до 22:00
Уторком је Музеј затворен за публику
Цена улазнице је 300 динара
Групне улазнице су 200 динара
За студенте, ученике средњих и основних школа, пензионере улазница је 150 динара
Сваке среде улаз је слободан.

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

Акционе форме: Ретроспективна изложба Илије Шошкић, МСУБ и МСУВ

Изложбе | 12.10.2018

Акционе форме
Ретроспективна изложба Илије Шошкић


Музеј савремене уметности Војводине, Дунавска 37, Нови Сад
Од 12. октобра до 16. децембра 2018. године.

Музеј савремене уметности, Ушће 10, Београд
Од 13. октобра до 24. децембра 2018. године. 

Кустоси изложбе: др Зоран Ерић, МСУБ и Небојша Миленковић, МСУВ 

Изложба Акционе форме је прва ретроспектива Илије Шошкића која се одржава у читавом пост-југословенском културном простору. Такође, то је прва изложба коју Музеј савремене уметности и Музеј савремене уметности Војоводине организују заједнички, и истовремено ће се одржавати у Београду и Новом Саду. Концепција изложбе кустоса Зорана Ерића и Небојше Миленковића осмишљена је и прилагођена излагачким просторима оба музеја.

У сегменту изложбе у Новом Саду фокус је на радовима са телом, те Шошкићевом идеолошки освешћеном деловању у јавној сфери. Реч је о раним перформансима, акцијама и живим сликама (tableau vivant) које уметник реализује током прве половине седамдесетих у Италији, али и током честих наступа у Студентском културном центру у Београду. Посебно су акцентоване оне активности које, у крајњем исходу, доводе до отелотворења познатог авангардистичког начела по ком уметник сâм постаје властитом уметношћу. Наведена фаза кулминацију доживљава најрадикалнијим и свакако најпознатијим Шошкићевим радом Максимална енергија – минимално вријеме (1975), перформативним гестом револверског пуцња у зид римске галерије L’Attico, која у том тренутку представља епицентар светске авангарде.Антипод овом чину јесте вишегодишње уздржавање од уметности и потпуна посвећеност мотоциклизму, која такође отеловљује још један од кључних принципа Шошкићеве уметничке и животне филозофије: принцип непрекинутог кретања и номадизма.

У Београдском делу поставке акценат ће бити на концептуалним целинама САТОР, Трап / Traphos, Паралеле, као и појединачним радовима сведених али и комплексних геометријских форми. Ти радови производ су Шошкићевог интересовања за математичке аксиоме и проблеме, као и филозофске постулате, чијем истраживању се посвећује током осамдесетих. Крећући се између математике, филозофије и митологије, Шошкић на специфичан начин промишља однос човека према природи, што чини и посебну нит која се провлачи кроз низ радова (Корота и суша, Зигота, Круг квадрат, итд.). Одступајући од уметности као „велике историје”, у овом периоду свог стваралаштва Шошкић проналази „мале нишеза формулисање другачије уметничке позиције, тако што стечена искуства „живих слика и перформанса почиње да уписује у просторне амбијенте и инсталације које након уметникових акција остају као артефакти. Идејна поставка наведених целина прати сâм процес уметниковог размишљања ─ почев од скица, полазишта за радове с уметниковим текстуалним објашњењима, преко фото документације акција и перформанса, све до реализованих објеката и инсталација.

Кроз дијалог два сегмента једне изложбе која није хронолошки подељена, већ прати концептуалне целине у раду уметника, изведена је и синтагма за назив изложбе: Акционе форме. Полазиште је у термину Марија Диакона „Форма у акцији” из кога је изведена вишезначењска кованица која у могућем нивоу читања спаја две кључне речи сегмената изложбе у Новом Саду – акција и Београду – форма.

Илија Шошкић јединствена је стваралачка фигура и по бројним идентитетским обележјима његове личности: спортиста, уметник, перформер, „шездесетосмаш”, радикални левичар, теоретичар, и мотоциклиста. Истовремено припадајући и делујући у различитим културама (европској, италијанској, југословенској, црногорској, хрватској, српској) Шошкић је успео да остане оно што је био и на почетку своје каријере – радикални (нео)авангардиста, герилац али и уметник метафизичар који, иако не успева да промени друштво, својим радом и ангажманом помера границе перцепције уметности не само као простора политичке борбе, него и филозофског промишљања смисла као предуслова за друштвени и уметнички опстанак.

Шошкић (Дечани, 1935) је припадник прве генерације југословенских уметника који су радили у духу нових уметничких пракси. Пре уметности бавио се спортом и био је државни првак и репрезентативац СФРЈ у бацању кладива. Уметничку школу завршио у Херцег Новом, студирао на Академији ликовних уметности у Београду и на Уметничкој академији у Болоњи (Accademia di belle arti). Од 1969. до 1972. године живео је у Болоњи, а од 1972. у Риму. Светску афирмацију стекао сарадњом са легендарном римском галеријом L’Atticoгде је излагао заједно са Јанисом Кунелисом, Луиђијем Онтанијем, Микеланђелом Пистолетом и другима. О њему су писали познати критичари попут Емилија Виле, Акила Бонита Оливе, Марија Диакона. Излагао на најзначајнијим међународним али и југословенским уметничким манифестацијама (Бијенале у Венецији, Тригон, Југословенска документа, Априлски сусрети, итд.). Као предавач гостовао је на најзначајнијим европским уметничким академијама (Диселдорф, Рим, итд.). Уметничка пракса Илије Шошкића протеже се кроз више од пет деценија, а његов рад обухвата елементе перформанса, живих слика (tableau vivant), уметности понашања, герилске уметности, културног и политичког мита, математике и метафизике природе.