Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Радно време: од 10:00 до 18:00
Уторком је Музеј затворен за публику
Цена улазнице је 300 динара
Групне улазнице су 200 динара
За студенте, ученике средњих и основних школа, пензионере улазница је 150 динара
Сваке среде улаз је слободан.

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

Изложба „Женске приче” / Салон МСУБ

Изложбе | 24.05.2019


ЖЕНСКЕ ПРИЧЕ

Салон Музеја савремене уметности, Београд
24. мај – 1. јул 2019. године
Отварање: петак 24. мај у 19 часова
Ауторка изложбе: мр Мишела Блануша
Уметнице: Горана Бачевац, Светлана Булатовић, Сања Ћопић, Андреа Драмићанин, Надежда Кирћански, Јелена Пантелић и Тијана Раденковић

Изложба Женске приче у Салону Музеја савремене уметности бави се презентовањем и афирмацијом младих уметница на нашој уметничкој сцени. Неоптерећене историјом феминистичког активизма, друштвено-политичких борби за већа права и родну равноправност, младе ауторке сусрећу се са неким личним борбама и преиспитивањима свог идентитета, као жене и као уметнице. Горана Бачевац, Светлана Булатовић, Сања Ћопић, Андреа Драмићанин, Јелена Пантелић, Надежда Кирћански и Тијана Раденковић, представљају се на овој изложби радовима којима преиспитују позицију жене из перспективе жене-уметнице, кроз личне наративе-приче, у чијем је центру проматрање жене као друштвено-идентитетски категорисаног појма. Такође, оне анализирају жену као алегорију, као субјекат и објекат пожуде и сексуалних фантазија, кроз интроспективни однос или продукте савременог потрошачког друштва спектакла, али и последица које такав друштвени систем намеће младим женама као опште прихваћен идеал који их често доводи до аутодеструкције. Управо је у таквом свету потребно чути причу и став младих жена као и начин на који оне виде увек актуелна женска, односно социјална питања. Неки радови на изложби преиспитују и позицију жена које се доживљавају као субјекти који слободно говоре у патријахално уређеном друштвеном систему, у исто време постављајући се у конфликтну ситуацију јер се доживљавају и као објекти личне или друштвене критике. Изабране уметнице карактерише посебан сензибилитет за друштво у којем живе, емпатија, апатија, емоционалност и склоност ка интимном опхођењу према себи и другима, што можда и даје посебно обележје женског ентитета. Свака на специфичан начин доноси своју визију савремене жене и уметнице разоткривајући комплексност ових појмова.

Двадесети и почетак двадесет првог века донели су различита тумачења и полемике везане за низ питања око позиције жена и уметница у изучавању и ревалоризацији историје уметности, као и тумачењу актуелне женске уметничке праксе. Питање заступљености уметница у музејским колекцијама и њихове видљивости на савременој уметничкој сцени врло је актуелна тема већ дужи временски период на интернационалном нивоу. Упркос све већим помацима на пољу еманципације жена и родне равноправности, који су видљиви још од активизма феминистичког покрета првог, другог и трећег таласа, као и почетка развоја феминистичких научних студија, још увек постоје ограничења око статуса и положаја жена у патријахалним друштвима и државама.

Положај жена, без обзира на њихову еманципацију и даље је инфериоран на различитим пољима, од економског до образовног и културног. Активизам и борба за женска права уметничким деловањем били су одреднице за феминистичку уметност коју карактерише преиспитивање социјално-политичког положаја жена у друштву и култури, статуса жена као уметница, њихове психологије, сексуалности, фантазије и реализовања њихових жеља и амбиција унутар друштвене заједнице. Постоји и женска уметничка продукција која не заостаје за феминистичким вредностима и уверењима, али чији се радови по формалној и садржинској структури, у оквиру одређених културолошких одредница, могу читати не као строго феминистички већ као специфично женски, што је већином случај и са радовима на овој изложби, који доносе један нови вид женског изражавања савремене уметничке праксе. 

БИОГРАФИЈЕ УМЕТНИЦА

Горана Бачевац (1992) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Добитница награде за цртеж „Стеван Кнежевић“ за 2017. годину. Самостално излагала у Београду и учествовала на групним изложбама у Србији и иностранству.

www.behance.net/bacevacgorana

…………………………………….

Светлана Булатовић (1993) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду,. Добитница награде „Бета и Риста Вукановић” за школску 2016/17. годину. Учествовала је на више заједничких и две самосталне изложбе.

www.behance.net/fineartsvetlanab

....................................

Сања Ћопић (1992) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. На првој години студија добила је награду за најбољи портрет-скулптуру, а на последњој, награду „Перспективе”. Победница је конкурса за видео уметност „Тело као режим“. Учествовала је на више од 25 групних и 3 самосталне изложбе у земљи и иностранству.

https://vimeo.com/sanjacopic

………………………..

Надежда Кирћански (1992) завршила основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, на вајарском одсеку. Тренутно је на докторским уметничким студијама на истом факултету. Добитница је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ за младе савремене уметнике 2018. године и награде „Сретен Стојановић“ 2017. године, као и похвале за цртеж Фондације „Владимир Величковић“ за 2018. годину. Учествовала је на 3 самосталне изложбе и на преко 20 групних изложби у земљи и иностранству.

www.behance.net/nadezdakircanski

………………………

Андреа Драмићанин (1990) завршила је Факултет ликовних уметности у Београду, на вајарском одсеку. Последњи семестар мастер студија завршила је на École nationale supérieure des beaux-arts de Paris као стипендиста Владе Француске. Добитница је награда: „Бета и Риста Вукановић“ , „Сретен Стојановић“, „Илија Коларевић“ и „Стеван Кнежевић“ , као и награде из Фонда Владимира Величковића. Самостално и групно излагала у Београду, Сарајеву, Паризу, Дизелдорфу, Онтариу.

http://cargocollective.com/andreadramicanin
……………………………………………………

Јелена Пантелић (1992) завршила је основне студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Тренутно је на завршној години мастер академских студија истог факултета, а у оквиру истог програма је као стипендиста Француске владе провела семестер у Националној школи лепих уметности у Паризу током 2019. године. Добитница је награде „Сретен Стојановић“. Излагала је на групним изложбама у Србији и иностранству.

https://www.behance.net/yelpatt
..............................................

Тијана Раденковић (1991) завршила је основе и мастер студије на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Као студент докторант била је на Ерасмус размени на Факултету за Уметност и Дизајн, одсек Интермедиа, Братислава, Словачка 2017. године. Учествовала је на више групних и самосталних изложби у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Француској, Италији, Немачкој. Учесница је више фестивала и уметничких колонија.

www.cargocollective.com/tijanaradenkovic