Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Радно време: од 10:00 до 18:00, четвртком од 10:00 до 22:00
Уторком је Музеј затворен за публику
Цена улазнице је 300 динара
Групне улазнице су 200 динара
За студенте, ученике средњих и основних школа, пензионере улазница је 150 динара
Сваке среде улаз је слободан.

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

Отворени дани за сведочење / Легат Чолаковић, 27.01.18. од 12 часова

Говорни програми | 27.01.2018

Отворени дани за сведочење

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (Родољуба Чолаковића 2)
Субота, 27. јануар 2018. године од 12 часова

У оквиру пројекта СВЕДОЧАНСТВО – ИСТИНА ИЛИ ПОЛИТИКА: Концепт сведочанства у комеморацији Југословенских ратова који партнерски реализују Центар за културну деконтаминацију и Музеј савремене уметности, у суботу 27. јануара од 12 до 18 часова у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (Родољуба Чолаковића 2) биће одржани Отворени дани за сведочење. Овом приликом посетиоце ће у току дана дочекивати Богдан Голобовић, Дарко Лазић и Ноа Треистер, аутори Социјалне мреже архиве сведочанстава. Сви заинтересовани ће имати прилику да се упознају са Социјалном мрежом архиве сведочанстава, као и да оставе своје сведочење о рату и његовим последицама.

О изложби:
Базу пројекта СВЕДОЧАНСТВО – ИСТИНА ИЛИ ПОЛИТИКА: Концепт сведочанства у комеморацији Југословенских ратова чини аудио архива од преко 200 интервјуа вођених са учесницима рата и антиратним активистима. Пројекат се одвија у две међусобно испреплетане истраживачке линије које се баве концептом сведочанства у контексту комеморативних пракси и Југословенских ратова деведесетих, а заснива се на интервјуима и уметничким радовима који разматрају ове интервјуе као сведочанстава. Изложба радова 15 уметника и уметничких парова настоји да повећа продукцију капитала знања, ширећи реалности чињеница о ратовима – њиховим учесницима, узроцима и последицама кроз сакупљање сведочанстава од директних учесника ратова и анти-ратних активиста.

Кустоси: Ноа Треистер (ЦЗКД/Учитељ незналица) и Зоран Ерић (МСУБ)

Уметници: Ана Буњак, Сања Анђелковић, Бојан Кривокапић и Андреа Палашти, Даниел Ђамо, Ријо Икеширо (Ryo Ikeshiro) и Арон Росман-Киш (Aron Rossman-Kiss), Филип Јовановски, Кристина Марић, Јелена Марковић, Јула Марцули (Iula Marzulli) и Мариана Фумаи (Marianna Fumai), Владимир Миладиновић, Дороне Парис, Никола Радић Луцати, Мерсид Рамичевић, Лала Рашчић, Јацек Смолицки и Тим Шо (Tim Shaw), Катарина Шевић.


О Социјалној мрежи архиве сведочанстава:
Архива сведочанстава је регионална и европска, вишејезична, он-лајн друштвена мрежа сећања на Југословенске ратове. Архива садржи сведочења у пуној дужини, као и претраживе кратке снимке издвојене из ових сведочанстава. Штавише, он омогућава да се уређивањем и склапањем ових снимака направи властити аудио-наратив или „радио програм“ и да се подели са другима из различитих земаља, као и да се тако допринесе главној архивској збирци сведочења. Тај креативни и играни аспект архиве има за циљ да привуче најширу јавност, грађане различитих националности, а да чињенице изложене на различитим језицима омогуће упоређивање становишта у вези с припадношћу нацијама, класама, религијама, полом и старошћу, откривање скривене истине и стицање другачијих увида. Као и људи, социјална мрежа и chat-соба олакшавају, лицем у лице, неочекиване сусрете са другима и стварање непредвиђених заједница.

Архива подржава разумевање сведочења као чина еманципације, који ствара друштвени простор за сећање ослобођен од парламентарно-партијских политика, ограничења и манипулација, који је и простор за дијалог о могућности заједничке добробити. Botom-up приступ, који се одражавао кроз различите улоге које су људи имали у конфликтима и на основу којих данас формирају различите друштвене слојеве, даје осећај социјалне кохезије ван државних граница.

Архива показује значај различитих покрета отпора у време рата и данас. Учесници пројекта, грађани из националних држава наследница Југославије и из Европе, развијаће осећај активног утицаја и власништва над демократским вишеструким хибридним наративом. Коначно, прихватање ових сведочења у европски историјски наратив ће појам „балканизација“ пренети у заборав.