Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Затворен до 21. септембра због припреме поставке ретроспективне изложбе 'Чистач' Марине Абрамовић

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Преминуо Влада Величковић


Музеј савремене уметности са жаљењем је примио вест о смрти  истакнутог уметника, академика,  и члана Управног одбора наше институције Владимира Величковића.

Величковић је рођен у Београду, 11. августа 1935. године. Завршио је Архитектонски факултет у Београду, а у периду од 1962 до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. На Бијеналу младих у Паризу 1965. освојио је главну награду за сликарство, а већ наредне године настањује се у француској престоници. У Паризу је наставио да гради сликарску и академску каријеру, и стекао међународну афирмацију. За професора на Високој школи лепих уметности у Паризу изабран је 1983. године где је предавао до 2000. године. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године, а за члана француске Академије лепих уметности, 2005. године. За свој рад одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности: “Цоммандеур данс л'ордре дес Артс ет дес Леттрес”. У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом витеза легије части. У Београду је основао Фондацију под својим именом, која сваке године младим уметницима додељује награду за цртеж. 

Величковићев стваралачки допринос српској, југословенској и међунардној уметничкој сцени, био је предмет бројних студија, критичких и монографских текстова бројних аутора (Катарина Амброзић, Стојан Ћелић, Ирина Суботић, Марк ле Бот, Ален Жуфроа, Андре Велтер, Мишел Онфре, Бернар Ноел, Алин Авил и многих других).

Стваралаштво Владимира Величковића повезује се с феноменом нове фигурације, актуелне у београдском сликарству седме деценије прошлог века, кад уменик профилише афинитет за сликарство такве провенијенције. Значајна је и чињеница да је ова врста фигурације у поменутом историјском моменту била сродна тада актуелној европској фигурацији, и у таквом естетском кључу ће Величковић даље развијати своју поетику. За разумевање његовог стваралачког поступка значајна је и изјава самог уметника да је сликар истовремено и “сликар сопственог историјског времена и сликар сопственог погледа на то историјско време”, што ће произвести и ангажован став уметника, у критици често оцењен и као чин велике моралне храбрости.

Владимир Величковић самостално излаже од 1963. на домаћој и међунардној сцени. На 35. Бијеналу интернационалне уметности у Венецији 1972. године представљао је југословенску савремену уметност са В. Рихтером и Д. Оташевићем.

Добитник је бројних награда, између осталих: Награда за сликарство Октобарског салона 1963. године, Награда Меморијала “Надежда Петровић”, 1968, Награда листа ”Политика” из Фонда Владислава Рибникара. 1986, итд.      

Дела му се налазе у колекцијама бројних домаћих и иностраних музеја и галерија као и у приватним колекцијама широм Европе и света.

У Збиркама МСУ налазе се слике, графике и цртежи настали у периоду од 1958. до 2013, пружајући увид у сложеност Величковићевог стваралачког опуса.

Владимир Величковић био је у континуитету члан Управног одбора МСУ од 2014. године.   

Тачан датум комеморације биће накнадно објављен.