Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Радно време: од 10:00 до 18:00, четвртком од 10:00 до 22:00
Уторком је Музеј затворен за публику
Цена улазнице је 300 динара
Групне улазнице су 200 динара
За студенте, ученике средњих и основних школа, пензионере улазница је 150 динара
Сваке среде улаз је слободан.

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

Приче о Секвенцама / Неоавагарде / Музеј савремене уметности, 27.01.18. у 13 часова

Говорни програми | 27.01.2018

Приче о Секвенцама / Неоавагарде

Музеј савремене уметности, Ушће 10, Нови Београд
Субота, 27. јануар 2018. године у 13 часова
О неоавангардама прича Дејан Сретеновић, аутор и кустос изложбе

У оквиру програма „Приче о Секвенцама“, серије разговора о актуелној изложби Секвенце. Уметност Југославије и Србије из збирки Музеја савремене уметности, аутор и кустос изложбе Дејан Сретеновић говориће о неоавангардним теденцијама у југословенској уметности. Ревитализација историјских авангарди (даде, надреализма, конструктивизма) јавља се од 1951. године и огледа се у трагању за новим фрмама уметничког израза и понашања, као и занимањем за спој уметности, науке и технике. У односу на главне токове уметности неоавангарде су редстављале алтернативну матрицу која је деловала кроз различите истраживачке, експерименталне и критичке праксе појединаца и група.

У овој секвенци представљени су неоконструктивистичка група ЕXАТ 51 (Иван Пицељ, Владо Кристл, Вјенцеслав Рихтер), протоконцептуална група Горгона (Јулије Книфер, Јосип Ваништа, Димитрије Башичевић Мангелос, Иван Кожарић), неодадаистички асамблажи и објекти Леонида Шејке; партитура перформанса и тактизон Владана Радовановића; програмирана уметност и то кроз орнаментографске цртеже Зорана Радовића, луминокинетичке објекте Коломана Новака и компјутерске поеме Мирољуба Тодоровића; монохроматско геометријско сликарство Милене Чубраковић и Мире Бртке; радикални енформел Иве Гатина и Еугена Фелера.