Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Радно време: од 10:00 до 18:00, четвртком од 10:00 до 22:00
Уторком је Музеј затворен за публику
Цена улазнице је 300 динара
Групне улазнице су 200 динара
За студенте, ученике средњих и основних школа, пензионере улазница је 150 динара
Сваке среде улаз је слободан.

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

Радионица за младе / Легат Чолаковић, 28.01.18. од 14 часова

Говорни програми | 28.01.2018

Радионица за младе
Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (Родољуба Чолаковића 2)
Недеља, 28. јануар 2018. године од 14 часова

У недељу, 28. јануара од 14 до 18 часова, у Легату Чолаковић биће одржана радионица за младе, у оквиру изложбе „Сведочанство – Истина или политика“. Поред вођења кроз изложбу, радионица обухвата још и разговор са уметницима и ветераном Људевитом Коларом, као и преслушавање радио емисије урађене од исечака из архива и писање кратких рефлексија о уметности и сведочења, који ће уз сагласност аутора / учесника радионице бити објављени на сајту пројекта.

О изложби:
Базу пројекта СВЕДОЧАНСТВО – ИСТИНА ИЛИ ПОЛИТИКА: Концепт сведочанства у комеморацији Југословенских ратова чини аудио архива од преко 200 интервјуа вођених са учесницима рата и антиратним активистима. Пројекат се одвија у две међусобно испреплетане истраживачке линије које се баве концептом сведочанства у контексту комеморативних пракси и Југословенских ратова деведесетих, а заснива се на интервјуима и уметничким радовима који разматрају ове интервјуе као сведочанстава. Изложба радова 15 уметника и уметничких парова настоји да повећа продукцију капитала знања, ширећи реалности чињеница о ратовима – њиховим учесницима, узроцима и последицама кроз сакупљање сведочанстава од директних учесника ратова и анти-ратних активиста.

Кустоси: Ноа Треистер (ЦЗКД/Учитељ незналица) и Зоран Ерић (МСУБ)

Уметници: Ана Буњак, Сања Анђелковић, Бојан Кривокапић и Андреа Палашти, Даниел Ђамо, Ријо Икеширо (Ryo Ikeshiro) и Арон Росман-Киш (Aron Rossman-Kiss), Филип Јовановски, Кристина Марић, Јелена Марковић, Јула Марцули (Iula Marzulli) и Мариана Фумаи (Marianna Fumai), Владимир Миладиновић, Дороне Парис, Никола Радић Луцати, Мерсид Рамичевић, Лала Рашчић, Јацек Смолицки и Тим Шо (Tim Shaw), Катарина Шевић.

О Социјалној мрежи архиве сведочанстава:
Архива сведочанстава је регионална и европска, вишејезична, он-лајн друштвена мрежа сећања на Југословенске ратове. Архива садржи сведочења у пуној дужини, као и претраживе кратке снимке издвојене из ових сведочанстава. Штавише, он омогућава да се уређивањем и склапањем ових снимака направи властити аудио-наратив или „радио програм“ и да се подели са другима из различитих земаља, као и да се тако допринесе главној архивској збирци сведочења. Тај креативни и играни аспект архиве има за циљ да привуче најширу јавност, грађане различитих националности, а да чињенице изложене на различитим језицима омогуће упоређивање становишта у вези с припадношћу нацијама, класама, религијама, полом и старошћу, откривање скривене истине и стицање другачијих увида. Као и људи, социјална мрежа и chat-соба олакшавају, лицем у лице, неочекиване сусрете са другима и стварање непредвиђених заједница.

Архива подржава разумевање сведочења као чина еманципације, који ствара друштвени простор за сећање ослобођен од парламентарно-партијских политика, ограничења и манипулација, који је и простор за дијалог о могућности заједничке добробити. Botom-up приступ, који се одражавао кроз различите улоге које су људи имали у конфликтима и на основу којих данас формирају различите друштвене слојеве, даје осећај социјалне кохезије ван државних граница.

Архива показује значај различитих покрета отпора у време рата и данас. Учесници пројекта, грађани из националних држава наследница Југославије и из Европе, развијаће осећај активног утицаја и власништва над демократским вишеструким хибридним наративом. Коначно, прихватање ових сведочења у европски историјски наратив ће појам „балканизација“ пренети у заборав.