Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време


Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија Петра Добровића

Краља Петра 36/IV, Београд
Радно време: петак, субота, недеља од 10:00 до 17:00

Збирка сликарства од 1900. до 1945. године


Збирка обухвата југословенско и српско сликарство од почетка 20. века до краја Другог светског рата. Збирку чини више од 900 уметничких дела, 138 аутора. Од тог броја, посебну колекцију чини 120 акварела, пастела и гвашева.

Оснивачка концепција збирке заснована је на програму свеобухватног представљања овог историјског раздобља које се окончава са почетком Другог светског рата и потоњим успостављањем новог социополитичког контекста који ће условити другачије смернице развоја уметничке продукције. Збирка омогућава широк увид у генезу и развојне фазе српског и југословенског модернизма, његове тематске, стилске и поетичке целине, појединачне опусе и релевантна дела.

Почеци модерног сликарства у Србији и Југославији обележени су пре свега импресионистичким импулсима видљивим у делима словеначких (Јакопич, Грохар) и српских импресиониста (М. Миловановић, К. Милићевић, М. Глишић). Међу делима пионира модерне уметности посебно се истичу слике Надежде Петровић (Погреб у Сићеву, 1905; Циганка са црвеним шалом, 1905) које одликују продорни колорит, смелост визије и спонтаност геста.

Почетак двадесетих година обележен је доминацијом сезанистичких и кубоконструктивистичких тенденција са наглашеним интересом за облик и структуру што се очитује у делима Саве Шумановића (Пијана лађа, 1927), Мила Милуновића (Бистро, 1922), Тонета Краља (Сеоска свадба, 1926), Васе Поморишца (Карташи, 1924), Ивана Радовића (Куће, 1922). Прве пример апстракне уметности кубофутуристичке и експресионистичке оријентације налазимо у делима Милана Коњовића (Кубистичка мртва природа,1922) и Јована Бијелића (Борба дана и ноћи, 1921).

Уметност тридесетих година стварала се у духу естетичке поларизације и идеолошких сукоба. С једне стране, доминирала је „чиста уметност“ јаког, експресивног колорита што је видљиво у делима Јована Бијелића (Девојчица у колицима, 1933), Милана Коњовића (Мали министрант, 1936), Зоре Петровић, Игњата Јоба, Петра Добровића. Уз то, значјну улогу имала је и „инитимистичка уметност“ поетизоване визије реалности Марка Челебоновића (Ентеријер с гипсаном главом, 1937), Љубице Сокић, Косте Хакмана и других. С друге стране, јавља се душтвено и политички ангажована уметност која одбацује доминатни ларпурлартизам, а чији су носиоци уметници окупљени око загребачке групе „Земља“ (Крсто Хегедушић, Маријан Детони, Винко Грдан, Иван Табаковић) и београдске групе „Живот“ (Ђ. Андрејевић-Кун, Ђурђе Теодоровић). Надреализам и постнадреализам заступљени су у збирци сликама Радојице Живановића, Милене Павловић Барили, Станета Крегара.

Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године
Збирка сликарства од 1900. до 1945. године