Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Недеља–среда
10–18 часова

Четвртак–субота
10–22 часова

Уторком је музеј затворен за публику.

Улазнице:
· Цена улазнице: 600 рсд
· Групне улазнице: 400 рсд
· Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери: 300 рсд
· Породичне улазнице: родитељи (600 рсд) деца од 7 до 17 (150 рсд)
· Сваке прве среде у месецу улаз је бесплатан.
· Улазнице се могу купити на благајни музеја и преко https://www.tickets.rs/

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на маил info@msub.org.rs сваки дан сем уторка од 10 до 18 часова.

Информације о продаји улазница МСУБ благајна (011) 3115 713

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Душан Матић у надреализму, Музеј „Хореум Марги–Равно“

Изложбе | 07.09.2016

Изложба „Душан Матић у надреализму“

Сарадња Музеја савремене уметности у сарадњи са Народном библитеком „Душан Матић“ и Институтом за књижевност и уметност 


Музеј „Хореум Марги–Равно“ у Ћуприји

Од 7. до 12. септембра 2016. у оквиру манифестације 35. Матићеви дани

Отварање у среду 7. септембра од 18 часова 

Ауторка изложбе је Александра Мирчић, кустос Музеја савремене уметности, Београд. 


Изложба „Душан Матић у надреализму” представља специфичан сегмент стваралаштва Душана Матића и његову улогу у надреалистичком покрету. Фокусирана је на авангардна, посебно надреалистичка издања и на сам процес њиховог стварања као специфичне колективне форме изражавања авангардних уметника. Као један од главних актера надреалистичког покрета, Душан Матић му је дао теоријску основу у својим текстовима објављеним, како у преднадреалистичким часописима Путеви и Сведочанства у којима се утире пут ка надреализму, тако и у надреалистичким издањима у којима објављује текстове које је писао са другим надреалистима и утемељава идеју колективног рада, специфичну за надреалистички покрет. На изложби је, поред коначних резултата колективног рада штампаних у надреалистичким издањима, представљен и архивски материјал који нам приближава процес тог рада, а који се чува у Легату Марка Ристића у Архиву Српске академије наука и уметности. 

Душан Матић се авангарди придружује већ у часописима Зенит и Путеви 1922. године, одмах након повратка из Париза где је студирао филозофију. У уредништву је часописа Сведочанства, уз Растка Петровића, Марка Ристића и Александра Вуча. Године 1925. у Паризу упознаје Андре Бретона, када ће заједно са француским надреалистима потписати манифест Револуција пре свега и увек, објављен у часопису La Révolution surréaliste, и тада се јавно декларише као надреалиста. Био је потписник манифеста и један од покретача и уредника алманаха Немогуће–L'impossible заједно са Марком Ристићем, Александром Вучом, Ванетом Живадиновићем Бором, Оскаром Давичом, Миланом Дединцем и другима. Учествовао је у стварању часописа Надреализам данас и овде. Са Оскаром Давичом и Ђорђем Костићем написао је књигу Положај надреализма у друштвеном процесу (1932). Његова поема „Бистар лов у мутној води” (La pèche trouble dans l'eau), претходно објављена у алманаху Немогуће, изашла је у часопису Le surréalisme au service de la révolution br. 6, 1933. Заједно са Александром Вучом ради колаже и асамблаже. Објављује колаже у књизи Александра Вуча „Подвизи дружине Пет петлића“ (1933). 

Након Бретонове смрти 1966. године, Нова француска ревија објавила је специјалан број посвећен надреализму, у ком су своја сећања на Бретона објавили Душан Матић и Марко Ристић. Матић ће своја сведочења о Бретону прикупити у књизи „André Breton oblique” (Fata Morgana, Montpellier/Paris, 1976), која ће на српски бити преведена 1978. (Нолит). Нешто више о српском надреализму рећи ће нам тек у мемоарској књизи „Прошлост дуго траје” објављеној три године пред његову смрт 1977. године. 

Већина изложбеног материјала истражена је и представљена на темељу грађе из заоставштине Легата Марка Ристића (Архив и Библиотека САНУ), па је изложба уједно и прилика да се широј јавности укаже на изванредан културни профил и значај једног од највреднијих легата двадесетовековне, посебно надреалистичке уметности на Балкану. Део изложеног материјала је из библиотеке и колекције Музеја савремене уметности. 

Изложба је као резултат истраживачког и едукативног пројекта Европски контекст српског надреализма (www.nadrealizam.rs).