Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Недеља–среда
10–18 часова

Четвртак–субота
10–22 часова

Уторком је музеј затворен за публику.

Улазнице:
· Цена улазнице: 600 рсд
· Групне улазнице: 400 рсд
· Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери: 300 рсд
· Породичне улазнице: родитељи (600 рсд) деца од 7 до 17 (150 рсд)
· Сваке прве среде у месецу улаз је бесплатан.
· Улазнице се могу купити на благајни музеја и преко https://www.tickets.rs/

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на маил info@msub.org.rs сваки дан сем уторка од 10 до 18 часова.

Информације о продаји улазница МСУБ благајна (011) 3115 713

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Изложба „Женске приче” / Салон МСУБ

Изложбе | 24.05.2019


ЖЕНСКЕ ПРИЧЕ

Салон Музеја савремене уметности, Београд
24. мај – 1. јул 2019. године
Отварање: петак 24. мај у 19 часова
Ауторка изложбе: мр Мишела Блануша
Уметнице: Горана Бачевац, Светлана Булатовић, Сања Ћопић, Андреа Драмићанин, Надежда Кирћански, Јелена Пантелић и Тијана Раденковић

Изложба Женске приче у Салону Музеја савремене уметности бави се презентовањем и афирмацијом младих уметница на нашој уметничкој сцени. Неоптерећене историјом феминистичког активизма, друштвено-политичких борби за већа права и родну равноправност, младе ауторке сусрећу се са неким личним борбама и преиспитивањима свог идентитета, као жене и као уметнице. Горана Бачевац, Светлана Булатовић, Сања Ћопић, Андреа Драмићанин, Јелена Пантелић, Надежда Кирћански и Тијана Раденковић, представљају се на овој изложби радовима којима преиспитују позицију жене из перспективе жене-уметнице, кроз личне наративе-приче, у чијем је центру проматрање жене као друштвено-идентитетски категорисаног појма. Такође, оне анализирају жену као алегорију, као субјекат и објекат пожуде и сексуалних фантазија, кроз интроспективни однос или продукте савременог потрошачког друштва спектакла, али и последица које такав друштвени систем намеће младим женама као опште прихваћен идеал који их често доводи до аутодеструкције. Управо је у таквом свету потребно чути причу и став младих жена као и начин на који оне виде увек актуелна женска, односно социјална питања. Неки радови на изложби преиспитују и позицију жена које се доживљавају као субјекти који слободно говоре у патријахално уређеном друштвеном систему, у исто време постављајући се у конфликтну ситуацију јер се доживљавају и као објекти личне или друштвене критике. Изабране уметнице карактерише посебан сензибилитет за друштво у којем живе, емпатија, апатија, емоционалност и склоност ка интимном опхођењу према себи и другима, што можда и даје посебно обележје женског ентитета. Свака на специфичан начин доноси своју визију савремене жене и уметнице разоткривајући комплексност ових појмова.

Двадесети и почетак двадесет првог века донели су различита тумачења и полемике везане за низ питања око позиције жена и уметница у изучавању и ревалоризацији историје уметности, као и тумачењу актуелне женске уметничке праксе. Питање заступљености уметница у музејским колекцијама и њихове видљивости на савременој уметничкој сцени врло је актуелна тема већ дужи временски период на интернационалном нивоу. Упркос све већим помацима на пољу еманципације жена и родне равноправности, који су видљиви још од активизма феминистичког покрета првог, другог и трећег таласа, као и почетка развоја феминистичких научних студија, још увек постоје ограничења око статуса и положаја жена у патријахалним друштвима и државама.

Положај жена, без обзира на њихову еманципацију и даље је инфериоран на различитим пољима, од економског до образовног и културног. Активизам и борба за женска права уметничким деловањем били су одреднице за феминистичку уметност коју карактерише преиспитивање социјално-политичког положаја жена у друштву и култури, статуса жена као уметница, њихове психологије, сексуалности, фантазије и реализовања њихових жеља и амбиција унутар друштвене заједнице. Постоји и женска уметничка продукција која не заостаје за феминистичким вредностима и уверењима, али чији се радови по формалној и садржинској структури, у оквиру одређених културолошких одредница, могу читати не као строго феминистички већ као специфично женски, што је већином случај и са радовима на овој изложби, који доносе један нови вид женског изражавања савремене уметничке праксе. 

БИОГРАФИЈЕ УМЕТНИЦА

Горана Бачевац (1992) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Добитница награде за цртеж „Стеван Кнежевић“ за 2017. годину. Самостално излагала у Београду и учествовала на групним изложбама у Србији и иностранству.

www.behance.net/bacevacgorana

…………………………………….

Светлана Булатовић (1993) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду,. Добитница награде „Бета и Риста Вукановић” за школску 2016/17. годину. Учествовала је на више заједничких и две самосталне изложбе.

www.behance.net/fineartsvetlanab

....................................

Сања Ћопић (1992) завршила основне и мастер студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. На првој години студија добила је награду за најбољи портрет-скулптуру, а на последњој, награду „Перспективе”. Победница је конкурса за видео уметност „Тело као режим“. Учествовала је на више од 25 групних и 3 самосталне изложбе у земљи и иностранству.

https://vimeo.com/sanjacopic

………………………..

Надежда Кирћански (1992) завршила основне и мастер студије на Факултету ликовних уметности у Београду, на вајарском одсеку. Тренутно је на докторским уметничким студијама на истом факултету. Добитница је награде „Димитрије Башичевић Мангелос“ за младе савремене уметнике 2018. године и награде „Сретен Стојановић“ 2017. године, као и похвале за цртеж Фондације „Владимир Величковић“ за 2018. годину. Учествовала је на 3 самосталне изложбе и на преко 20 групних изложби у земљи и иностранству.

www.behance.net/nadezdakircanski

………………………

Андреа Драмићанин (1990) завршила је Факултет ликовних уметности у Београду, на вајарском одсеку. Последњи семестар мастер студија завршила је на École nationale supérieure des beaux-arts de Paris као стипендиста Владе Француске. Добитница је награда: „Бета и Риста Вукановић“ , „Сретен Стојановић“, „Илија Коларевић“ и „Стеван Кнежевић“ , као и награде из Фонда Владимира Величковића. Самостално и групно излагала у Београду, Сарајеву, Паризу, Дизелдорфу, Онтариу.

https://cargocollective.com/andreadramicanin
……………………………………………………

Јелена Пантелић (1992) завршила је основне студије на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Тренутно је на завршној години мастер академских студија истог факултета, а у оквиру истог програма је као стипендиста Француске владе провела семестер у Националној школи лепих уметности у Паризу током 2019. године. Добитница је награде „Сретен Стојановић“. Излагала је на групним изложбама у Србији и иностранству.

https://www.behance.net/yelpatt
..............................................

Тијана Раденковић (1991) завршила је основе и мастер студије на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Као студент докторант била је на Ерасмус размени на Факултету за Уметност и Дизајн, одсек Интермедиа, Братислава, Словачка 2017. године. Учествовала је на више групних и самосталних изложби у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Француској, Италији, Немачкој. Учесница је више фестивала и уметничких колонија.

www.cargocollective.com/tijanaradenkovic