Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Недеља–среда
10–18 часова

Четвртак–субота
10–22 часова

Уторком је музеј затворен за публику.

Улазнице:
· Цена улазнице: 600 рсд
· Групне улазнице: 400 рсд
· Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери: 300 рсд
· Породичне улазнице: родитељи (600 рсд) деца од 7 до 17 (150 рсд)
· Сваке прве среде у месецу улаз је бесплатан.
· Улазнице се могу купити на благајни музеја и преко https://www.tickets.rs/

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на маил info@msub.org.rs сваки дан сем уторка од 10 до 18 часова.

Информације о продаји улазница МСУБ благајна (011) 3115 713

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда

Изложбе | 24.06.2016


Изложба „Наопачке: Удомити критику“

 

Музеј града Београда, Ресавска 40б

24. јун – 25. јул, 2016 (отварање изложбе: петак, 24. јун 2016, у 19 часова)

Радно време: 12–20 часова, осим уторком

 

Уметници: Азра Акшамија, Лучезар Бојаџијев, Јане Чаловски & Христина Иваноска, Власта Делимар, Горан Ђорђевић, Миклош Ерхарт, Стано Филко, Фокус Група, Лиљана Гјузелова & Сашо Станојковик, Јусуф Хаџифејзовић, IRWIN, Сања Ивековић, Далибор Мартинис, Младен Миљановић, Алекс Млинарчик, Иван Мудов, Илона Немет, Елиф Енер, Дан Пержовски, Лиа Пержовски, Тадеј Погачар, Зоран Поповић, Владан Радовановић, Тамаш Сентјоби, Шкарт, Аполонија Шуштершич & Бојана Кунст, Раша Тодосијевић, Горан Трбуљак, Номеда & Гедиминас Урбонас и ГВС група, Мартин Зет.

Концепција и иницијација пројекта: Аленка Грегорич & Сузана Милевска

Кустоско-истраживачки тим: Зоран Ерић, Аленка Грегорич, Вит Хавранек, Сузана Милевска, Владимир Видмар и Ралука Војнеа.

Институције партнери: Градска галерија уметности Љубљана / МГМЛ и Музеј савремене уметности Београд


Пратећи програм:

Перформанси током отварања, 24. јун 2016, 19.15 часова:

Иван Мудов: Румунски трик

Јусуф Хаџифејзовић: Власништво празнине (после отварања, перформанс ће се одржавати током наредних седам дана)

 

Перформанс од 25. до 27. јуна, од 12 до 20 часова:

Младен Миљановић: Такси до Музеја (после отварања изложбе, уметник ће наредна три дана бити на располагању да, после СМС-а упућеног на број 061-1335-406, публици пружи бесплатну „такси” вожњу до Музеја, током радног времена)

 

Панел дискусије, 25. јун 2016: 

13 – 14.30 часова, Панел 1:

Обрнуто/Наопачке – Обрнуто гледање на однос између институција и уметника: испитивање различитих историјских, друштвено-политичких и култирних услова с обе стране институционалних „зидова”.

Учесници: Фокус Група (Ива Ковач), IRWIN (Андреј Савски), Далибор Мартинис, Дан Пержовски

Модератори: Аленка Грегорич и Владимир Видмар 

14.45 – 16.00 часова, перформанс – Лучезар Бојаџијев: Злурадо јавно вођење

16.30 – 18.00 часова, Панел 2:

Осврт на будућност: испитивање да ли институционална критика претпоставља различите типове посвећености уметника у пост-социјалистичком контексту приликом дефинисања савремености.

Учесници: Фокус група (Елвис Крстуловић), Иван Мудов, Лиа Пержовски, Тадеј Погачар, Шкарт

Модератори: Вит Хавранек и Ралука Војнеа

 

Интегрални део пројекта јесте Привремена радна соба која се састоји од три секције:

Секција I, већ развијена у Љубљани за изложбу „Обрнуто – Не тако бела коцка”, представља истраживачки архив различитих уметничких иницијатива и пројеката, простора које воде уметници, замишљених и концептуализованих али не легализованих институција, као алтернативних и критичких простора за излагање различитих уметничких пракси и промовисање нових уметничких дискурса. У средишту ове секције су студије случаја изложби, институција које воде уметници и уметничких иницијатива које надомештају друге институције и другачије институционалне улоге.

Студије случаја: „Југословенска документа” (1984–1989), Сарајево; „Опрез! Радови!” – Сарајево SCCA, 1999; „Хостинг Модерна Галерија!”, Љубљана, (2007–2009); Центар за истраживање уметности „Artpool”, Будимпешта; „Подроом” (1978–80), Загреб; Миклош Ердељи & „Индиго” група, Будимпешта; итд.

Секција II је развијена за контекст београдске изложбе, где је било потребно да се промишља ситуација трајне кризе с којом је институција-домаћин, МСУ Београд, била суочена током последњих девет година због недовршене реконструкције њене главне зграде. Представљени пројекти приказују временски распон који је следио после „новог почетка” институције 2001. године, тј. након политичких промена у Србији и „ресетовања” разорене институције; такође, приказују и реакцију на незавршену реконструкцију главне музејске зграде, која је зависила од политичке воље бројних министара културе, као и од њихових неиспуњених обећања. Оба случаја су представљена као „саморефлексија” институције.

Пројекти: „Recycle Bin”, МСУБ, 2001; „Шта се догодило са Музејом савремене уметности?”, МСУБ, 2012.

Секција III покреће расправу о музејима уметника као важном феномену, који је глобално присутан а истовремено локално врло релевантан и, претпоставља се, повезан са институционалним и друштвено-политичким контекстом кризе. У овој секцији се показује избор важних музеја појединих уметника, у распону од виртуалних, „кућних”, тематских и музеја заснованих на пројектима, до анти-музеја, којима се проблематизује улога и потреба уметника да формирају властите пројекте тог профила.

Музеји уметника: Анти-музеј (Владимир Додиг Трокут); Маузолеј историје уметности Београд; Метафизички музеј (Ненад Брачић); Музеј америчке уметности Берлин; Музеј детињства (Владимир и Милица Перић); Музеј зеца (Никола Џафо); П.А.Р.А.З.И.Т. Музеј (Тадеј Погачар); УМ [(Унутрашњи музеј) (Драган Папић)]; Југомузеј (Мрђан Бајић)

 

Изложба „Наопачке: Удомити критику” се развила из дугорочног кустоског и истраживачког пројекта „Обрнуто”, који су иницирале Аленка Грегорич и Сузана Милевска 2004. године. Оне су биле кустоскиње прве изложбе под називом „Обрнуто – Не тако бела коцка”, која је одржана у Градској галерији уметности Љубљана / МГМЛ, од 24. септембра до 27. новембра 2015. 

После реализовања прве изложбе, публикације и конференције у Љубљани, донета је одлука о формирању тима од шест кустоса-истраживача (Зоран Ерић, Аленка Грегорич, Вит Хавранек, Сузана Милевска, Владимир Видмар и Ралука Војнеа), којима је понуђено да равноправно учествују у концептуализовању модификоване изложбе прилагођене контексту Београда. Примарни фокус кустоско-истраживачког тима је усмерен на позицију музеја, тему подвучену на изложби у Београду.

 

„Наопачке: Удомити критику” је ко-кустоска међу-дисциплинарна изложба чија је главна тема трансформација улоге музеја, галерија и других јавних институција за продукцију, представљање и прикупљање савремене уметности у периоду транзиције, као и трансформација улоге уметника и независних простора које воде уметници унутар ових процеса.

Изложба „Наопачке: Удомити критику” јесте покушај анализирања уметничких пракси са циљем критиковања постојећих модела институција, њихових програма и услова рада које оне пружају за уметничку продукцију; поред тога, циљ је усредсређивање на хитност изналажења и примењивања нових алтернативних међу- и транс-институционалних модела, стратегија и улога институција уметности. Главна истраживачка питања пројекта јесу: на који начин су институције утицале једна на другу и како су се међусобно мењале приликом заједничког деловања и сарадње током преласка са централизоване економије на економију слободног тржишта, као и какав је био учинак уметника и уметничких пројеката на такву трансформацију. Пројекат, заправо, испитује исходе и границе институционалне критике и нео-институционализма (како су они изворно дефинисани у контексту Западне уметности) и различитих метода које су употребљавали уметници критикујући институције у различитим историјским, друштвено-политичким, економским и културним контекстима. Кључно питање јесте: да ли уметничке праксе могу произвести специфичне аргументе у прилог истраживања и анализе у ситуацији у којој појединци и институције често раде у истим прекарним условима, при чему су супротстављене хегемоније и хијерархије у складу с врло особеним и неизвесним критеријумима. Специфично разумевање улоге уметности у друштву, и њеног односа према раду, радној снази и производном процесу, као и свеукупна системска разлика у пост-социјалистичким земљама, индуковале су специфичност институција уметности у таквом контексту и темељно утицале на њу. Акценат је на конкретним уметничким праксама које су фокусиране на критику постојећих институција уметности и на хитност проналажења и примене нових модела, стратегија и улога за те институције. На изложби ће бити представљени радови и пројекти настали у различитим социјалистичким и пост-социјалистичким контекстима, са фокусом како на примере из седамдесетих година XX тако и на оне из првих деценија XXI века.

Представљени пројекти из седамдесетих били су од кључног значаја за дебате које су вођене у различитим контекстима тадашњих социјалистичких земаља, чак и пре појаве „институционалне критике” у уметности САД и Западне Европе, а често и без обзира на њу. Друштвено-политички и економски услови у социјалистичком и пост-социјалистичком институционалном контексту суштински су се разликовали, и произвели су потпуно различиту мрежу и образац односа између институција, уметника, независних кустоса, итд.

У ситуацији у којој се многе регионалне институције озбиљно баве редефинисањем властите улоге, односно основним предусловима за њихово долично функционисање, задатак ове изложбе јесте да представи и преиспита различита критичка промишљања о постојећим организационим моделима институција. Право питање новог институционализма и пост-институционалне критике јесте на који начин се разне уметничке институције могу анализирати унутар већих друштвено-политичких и системско-економских структура и оквира. У овом тренутку, када се после девет година одуговлачења Музеј савремене уметности у Београду припрема за последњу фазу реконструкције главне зграде, намећу се следећа питања: каква ће бити будућа улога институције која би приликом промишљања друштвених процеса требало да негује концепт савремености, и како МСУБ може да избегне репродуковање доминантних идеолошких модела у друштву, већ напротив, да отвори простор за критички дијалог у сфери културе и уметности.

Због дуготрајне институционалне кризе на београдској сцени, где су два најважнија музеја затворена због реконструкције, изузетно је значајно да се изнова размотри потенцијал институције музеја при произвођењу културне јавне сфере. Могући модел критичког Музеја, којем МСУБ тежи, захтева стварање платформе за критички дијалог и промишљање друштвене трансформације којом је култура у потпуности маргинализована. У овој ситуацији, плодно је рефлектовати сáму институцију, њен потенцијал да удоми радикално критичке уметничке праксе и да промишља либидиналне заплете између уметника, институција (музеј) и државе. И даље је актуелно питање да ли су музеји способни за произвођење „агонистичке (културне) јавне сфере”, насупрот доминантној култури спектакла и фестивализације, којима је јавност преплављена у медијима.

Подршка: Република Србија. Министарство културе и информисања; Град Љубљана; Амбасада Републике Словеније у Београду; transit.cz


Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда
Наопачке: Удомити критику, Музеј града Београда