Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Недеља–среда
10–18 часова

Четвртак–субота
10–22 часова

Уторком је музеј затворен за публику.

Улазнице:
· Цена улазнице: 600 рсд
· Групне улазнице: 400 рсд
· Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери: 300 рсд
· Породичне улазнице: родитељи (600 рсд) деца од 7 до 17 (150 рсд)
· Сваке прве среде у месецу улаз је бесплатан.
· Улазнице се могу купити на благајни музеја и преко https://www.tickets.rs/

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на маил info@msub.org.rs сваки дан сем уторка од 10 до 18 часова.

Информације о продаји улазница МСУБ благајна (011) 3115 713

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Разговор о пракси уметника Николе Марковића / Салон МСУБ, четвртак, 24.10.2019. у 18 часова

Говорни програми | 24.10.2019


Фото: Бојана Јањић / МСУБ

Разговор о пракси уметника Николе Марковића

Салон Музеја савремене уметности (Париска 14)
Четвртак, 24. октобар 2019. године у 18 часова

У Салону Музеја савремене уметности, у четвртак 24.10. 2019.  у 18 часова одржаће се разговор о текућој изложби „Призор“ и сликарској пракси уметника Николе Марковића. У разговору учествују Ана Ереш, аутор пратећег текста за изложбу и научни сарадник на  Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, и уметник Никола Марковић. Разговор модерира Уна Поповић, кустос Салона МСУБ.   

Никола Марковић се представља у Салону МСУБ са новом серијом слика и цртежа коју овом приликом групише под називом „Призор“. Новом серијом радова Никола Марковић чини својеврсни заокрет у својој сликарској пракси који карактерише интересовање за фигурацију и позивање на примере из историје сликарства. Његова претходна истраживања одвијала су се у највећој мери у пољу апстрактног сликарског језика без директне референце на одређену тачку из комплексне прошлости сликарства или цитирања неког од сликарских узора. Марковић се овом приликом окреће искуству фирентинског уметника Ђота ди Бондонеа и његовом ремек-делу, циклусу фресака из капеле Скровењи у Падови, које приказују сцене из живота Христа и Богородице (настале 1303-1305. године). Минуциозно изучавање Ђотове сликарске методологије које као полазиште за извођење својих слика великог формата овом приликом Марковић спроводи, одликује атемпорални приступ. Марковића не занима културно-историјска нити стилска специфичност Ђотовог сликарства. Он пажљивом анализом Ђотовог приступа грађењу простора слике тежи да открије један специфичан начин мишљења о сликарству који је у исто време и модеран и класичан.

Никола Марковић  рођен је у Копру, Словенија, 1979. године. Завршио је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2003. године редовно излаже у галеријама и институцијама културе у земљи и иностранству, као сто су Музеј града Београда, 55. Октобарски салон, Галерија Факултета ликовних уметности у Београду, Галерија Дома културе Судентски град, Галерија Дома омладине Београда, Cultural City Network у Грацу, Centro Expermimental de Arte y Pensamiento у Мадриду. Радови Николе Марковића налазе се у бројним музејским и приватним  колекцијама.

Ана Ереш је научни сарадник на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Одбранила је докторску дисертацију о историји изложби у Југословенском павиљону на Бијеналу у Венецији (1938-1990) на истом факултету 2017. године. Мастер студије из историје уметности и визуелне културе је завршила 2011. године на Хумболтовом универзитету у Берлину у оквиру ДААД стипендије. Њене области истраживања обухватају: историју изложби, југословенски уметнички простор у 20. веку и транснационалне аспекте модернизма. Редовно објављује прилоге у домаћим и иностраним научним часописима. Добитница је Награде „Лазар Трифуновић“ за критичко писање о уметности (2017).