Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности

Ушће 10, блок 15, Београд
Недеља–среда
10–18 часова

Четвртак–субота
10–22 часова

Уторком је музеј затворен за публику.

Улазнице:
· Цена улазнице: 600 рсд
· Групне улазнице: 400 рсд
· Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери: 300 рсд
· Породичне улазнице: родитељи (600 рсд) деца од 7 до 17 (150 рсд)
· Сваке прве среде у месецу улаз је бесплатан.
· Улазнице се могу купити на благајни музеја и преко https://www.tickets.rs/

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на маил info@msub.org.rs сваки дан сем уторка од 10 до 18 часова.

Информације о продаји улазница МСУБ благајна (011) 3115 713

****

Салон Музеја савремене уметности

Париска 14, Београд
Радно време: од 12:00 до 20:00, осим уторком
Улаз слободан

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд
Затворен за публику

Збирка скулптуре


Збирку чини 752 дела 196 српских и југословенских уметника од почетка 20. века до данас. Збирка пружа основу за стицање увида у све важне појаве, поетике, ауторе и дела релавантна за развој скулптуре у југословенском уметничком простору и у Србији.     

Стваралаштво Ивана Мештровића обележава почетак модерне скулптуре у Југославији, а у збирци је заступљено робусним, експресивним скулптурама Велика удовица (1907) и Торзо Бановић Страхиње (1907) из «Косовског циклуса» (на сталној позајмици од Народног музеја у Београду). Под утицајем Мештровића, али ближе естетици академизма радили су Тома Росандић (Харфиста, 1934), Антун Аугустинчић, Франо Кршинић и др. Интимистичка скулптура тридесетих година најчешће је камерног карактера, а најзначајнији примери овог смера су женски актови и фигурине Петра Палавичинија, као и фигуре девојака и животиња наивизованих и једноставних форми Ристе Стијовића (Девојка са осмехом, 1925). Конструктивна уметност испољила се у распону од експресивних, заобљених фигура словеначких скулптора Лојзе Долинара и Франца Краља, преко дискретно стилизованих портрета Петра Палавичинија (Растко Петровић, 1922) и Сретена Стојановића (Портрет пријатеља, 1921), до наглашено «кубизованих» фигура Душана Јовановића Ђукина (Девојка са мандолином,1936-1938) насталих у Паризу тридесетих година.

Период после Другог светског рата обележен је доминацијом позног модернизма у коме преовладава апстракна скулптура слободних форми оријентисана на чисто пластичко-естетске садржаје и употребу нових материјала. Пионирску улогу у том смислу остварили су Олга Јеврић – скулптурама састављеним од слободно груписаних цементних маса везаних арматуром од гвоздених шипки (Koмплементарна форма, 1956/7) – као и Душан Џамоња (Скулптура XVI, 1961) и Војин Бакић (Светлосни облици, 1964). Рационалност и хладноћа извођачког поступка заједничка је карактеристика радова Вјенчеслава Рихтера (Растављена сфера, 1967), Ивана Кожарића (Л-50, 1965), Александра Срнеца, Велизара Михића, Младена Галића и других. Њихове скулптуре припадају различитим тенденцијама геометријске апстракције (неоконструктивизам, протоминимализам) везане за урбани околиш, нове технолошке поступке и материјале (алуминијум, стакло, пластика). Проблем затворене форме органског порекла који наставља традицију виталистичке скулптуре доследно су неговали Олга Јанчић (Материнство II, 1957), Ана Бешлић, Ото Лого и др.

Другу значајану тенденцију скулптуре после 1945. чини фигуративна скулптура коју одликује транспоновани и осавремењени антропоморфизам чији су главни протагонисти Коста Ангели Радовани који ваја женске актове као симболе плодности и витализма (Дуња II, 1961/62), Матија Вуковић са драматичним фигурама наглашених деформација (Жена са мртвим дететом, 1955), Нандор Глид и Вида Јоцић са фигурама «страдалника» из концентрационих логора, док се Бранко Ружић (Птица, 1962) опредељује за асоцијативну скулптуру у дрвету.

У збирици се такође налазе радови протагониста тзв. «нове српске скулптуре» која од средине осамдесетих година доноси нове моделе скулпторског мишљења и доприноси померању логике скулптуре према објекту, наративизацији и спацијализацији, што је видљиво у делима Мрђана Бајића (Акумулација, 1988), Здравка Јоксимовића (Памтим, 2001) и Добривоја Бате Крговића (Скулптура од пода до плафона, 1993).


Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре
Збирка скулптуре