Вести


МСУБ Обавештења

Будите информисани о нашим активностима


Пратите нас...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Радно време

Музеј савремене уметности
Ушће 10, блок 15, Београд

Летње радно време:
Среда - Понедељак: 12:00-20:00
Субота: 12:00-21:00
Уторком је Музеј затворен за публику.

Цена улазнице: 300 рсд
Групне посете (10 лица и више): 200 рсд
Студенти, ученици основних и средњих школа, пензионери, корисници EYCA, City Card и City Pass картица: 150 рсд
Право на бесплатан улаз:
Лица са инвалидитетом, труднице, предшколска деца, професори, доценти, асистенти и студенти историје уметности, архитектуре, ликовне и примињене уметности, новинари , запослени из сродних културних установа , чланови ICOM-а, AICA, ИКТ, УЛУС-а, УЛУПУДС-а и других струковних удружења.

Информације о групним посетама и вођењима на број телефона 063-862-3129, и на мејл info@msub.org.rs

Попусти се остварају уз показицање легитимације на благајни Музеја.
Улаз је бесплатан сваке среде
.

****

Салон Музеја савремене уметности
Париска 14, Београд

Салон МСУБ не ради због извођења радова на санацији и реновирању простора

****

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића

Родољуба Чолаковића 2, Београд

Летње радно време: 14:00-21:00
Уторком је Легат затворен за публику.
Улаз у Легат је бесплатан.

Збирка сликарства после 1945. године



Збирка садржи 2.045 дела српске и југословенске уметности. Саставни део Збирке чини колекција акварела, гвашева и пастела, која располаже са 321 делом из поменутог периода. Збирка прати сложену генезу српског и југословенског сликарства од времена краткотрајне преваге догме социјалистичког реализма (1945-1950) и првих назнака појаве касног модернизма, све до актуелних тенденција у сликарству. Хронолошки, збирка остварује континуитет са Збирком сликарства до 1945. који је видљив кроз дела Јована Бијелића, Зоре Петровић, Марка Челебоновића и Ивана Табаковића.

Највиши домети експресивне фигурације педесетих и шездесетих заступљени су у евокацијма националног епоса у делима Петра Лубарде (Фантастични предео, 1951; Гуслар, 1952), егзистенцијалистичком сликарству Габријела Ступице (Велика невеста, 1965) и Марија Прегеља (Фантастична трпеза, 1966), социјално-критичком ангажману Крсте Хегедушића (Мртве воде, 1956) итд. У доменима фантастичне уметности и магичног реализма истичу се радови Милана Поповића, Даде Ђурића, Владимира Величковића, док неодадаистички објекти, асамблажи и „интергално сликарство“ Леонида Шејке чине јединствен феномен.

Генеза апстракног сликарства после 1945. одражава веома сложену ситуацију која указује на осцилације између различитих формалних и концептуалних модела слике. Посебну и широко заступљену тенденцију чини тзв. «сликарство апстракног предела» или асоцијативно сликарство чије је полазиште у доживљају или рефлексији пејсажа које се креће у распону од експресионистичких до пост-енформеловских својстава слике. Међу уметницима овог правца издвајају се Миодраг Протић (Имагинарни предео, 1962), Стојан Ћелић (Нежни остаци земље, 1966), Отон Глиха (Громаче 22-65, 1965), Јанез Берник и др. У збирци су посебно заступљени и протагонисти апстракног експресионизма као што су Фило Филиповић (Диптих а, б, 1972), Едо Муртић (Бела подлога, 1964) и Петар Омчикус, као и експоненти загребачког и београдског енформела – Иво Гатин (Љубичаста површина, 1950-1960), Еуген Фелер (Малампија, 1963), Мића Поповић (Основа, 1963), Вера Божичковић-Поповић, Бранко Протић, Владислав Тодоровић, Ђуро Седер и др. Појава геометријске апстракције углавном се везује за загребачку групу ЕXАТ 51 која делује у духу неоконструктивизма где долази до превазилажења слике као дводимензионалне плохе и отварања ка објектима и амбијентима створеним од савремених индустријских материјала (Иван Пицељ, Kандидус, 1966). Предоминацију концептуалног над визуелним факторима, а блиско духу минимализма, налазимо у сликарству Јулија Книфера (Композиција I, 1960-1962) и Јосипа Ваниште (Бела слика са сребрном линијом, 1964).

Као реакција на предоминацију апстракних тенденција, средином шездесетих година на београдској сцени јављају се тада актуелни трендови поп-арта, нове фигурације и наративне фигурације који су у збирци заступљени делима Душана Оташевића (Друже Тито, љубичице бела, тебе воли омладина цела, 1969). Предрага Нешковића (Елементи рата, 1966), Радомира Рељића (Europa Terra Incognita, 1968), Бојана Бема, Драгоша Калајића и других. Ово сликарство представљаће полазну осонову за појаву каснијих тенденција фотореализма, хиперреализма, новог класицизма и сличних појава које доминирају током седамдесетих година (Х. Гвардијанчич, А. Цветковић, Б. Дамјановски и др.).

Тзв. „нова слика“ која се појављује почетком осамдестих година видљив је у сликама Тугомира Шушника (Слика 2, 1982), Тахира Лушића (Grid Shadow Fiftees ...1986), Андража Шаламуна, Жељка Кипкеа, сликама-објектима Милете Продановића и Јоже Слака, хладним „неекспресионистичким“ сликама Марије Драгојловић и сл. Сликарство последње деценије 20. века заступљено је делима Уроша Ђурића, Биљане Ђурђевић и др.

Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године
Збирка сликарства после 1945. године